Kako učenje engleskog može poboljšati pamćenje

Učenje engleskog može poboljšati pamćenje – kako?

Kako učenje engleskog može poboljšati pamćenje? Naučnici su dokazali da bilingvalne osobe, odnosno osobe koje govore dva jezika, bolje pamte. Dvojezičnost poboljšava mogućnost fokusiranja i mogućnost praćenja promena u okolini.  Takođe, u poslovnoj sredini, osoba lakše moze da ignoriše nebitne stvari i koncentriše se na radni zadatak.

Učenje engleskog može poboljšati pamćenje, jer učenje stranog jezika ima veliki uticaj na mozak. Poboljšava čak i kognitivne sposobnosti koje nisu vezane za jezike i štiti od demencije. Moze da odloži i Alchajmerovu bolest.

Naučnici nisu sigurni zašto dvojezicnost stvara kognitivnu rezervu i zaštitu od bolesti. Neki misle da je to zbog povećanog dotoka kiseonika i krvi u mozak i održavanja zdrave veze među neuronima. Takođe, nedavno je otkriveno da dvojezične osobe imaju gušću sivu masu – moždano tkivo sačinjeno od nervnih ćelija zaduženih za obradu informacija, posebno u levoj hemisferi mozga, koja je zadužena za kontrolu jezika i komunikacije.

Ranije se smatralo da dvojezičnost ima loš uticaj na decu, da ometa njihov intelektualni potencijal.  Istina je da ljudi koji govore dva jezika imaju duplu moždanu aktivnost čak i kada koriste samo jedan jezik, što dovodi do toga da se pomisli da jedan sistem guši drugi. Ali, to nije mana, to je pogodnost. Tako je mozak prisiljen da rešava unutrašnji konflikt, što je poput treninga snage u teretani . Jačaju se kognitivni mišići i – mozak se bilduje.

[instagram url=https://www.instagram.com/p/BR8t08ojj_8 hidecaption=true width=475]

 

“Nabildovani” mozak je jači, bolje pamti i brže radi. Bilingvalne osobe lakše rešavaju mentalne zagonetke. Na primer, psiholozi su testirali bilingvalne i monolingvalne školarce, tražeći im da sortiraju plave i crvene krugove po određenim pravilima. Deca koja su znala dva jezika su bila brža. Znači, učenje engleskog može poboljšati pamćenje, a evo i načina kako se motivisati za učenje 🙂

Kako uopste mozak organizuje jezike?  To pitanje je tema debate dugi niz godina. Da li je svaki jezik sačuvan u posebnom delu ili se prepliću? Zahvaljujuci inovacijama u snimanju mozga, naučnici su otkrili da je više jezika smešteno u istom moždanom tkivu, a mozak automatski obrađuje jezik i koristi onaj koji je potreban u datom trenutku.

Da li ste znali da se dvojezicnost može i dokazati na snimku mozga? Naime, kada osobe uspešno koriste dva jezika, u desnoj hemisferi imaju veću aktivnost, koja je toliko jasno izražena, da može da bude pravi “neurološki pečat” i dokaz da je osoba dvojezična.

  • – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

Izvori podataka:

Bialystok E, Craik FI, Freedman M. 2007. Bilingualism as a protection against the onset of symptoms of dementia. Neuropsychologia. 45(2), 459-464.

Kovelman I, Baker SA, Petitto LA. 2008. Bilingual and monolingual brains compared: a functional magnetic resonance imaging investigation of syntactic processing and a possible “neural signature” of bilingualism. Journal of Cognitive Neuroscience. 20(1), 153-169.

Mechelli A. et al. 2004. Neurolinguistics: structural plasticity in the bilingual brain. Nature. October, 431:757.